Noviteti u bežičnom outdoor povezivanju

Bežično povezivanje WiFi konekcijom na pristupne tačke provajdera je do pre desetak godina bilo jedno od najzastupljenijih načina povezivanja na Internet. Proizvođači ne odustaju od razvoja "spoljnog" (outdoor) bežičnog povezivanja koje je i dalje jedina opcija u oblastima bez infrastrukture kablovskih operatora.

Razvoj i širenje ADSL, kablovskog i optičkog povezivanja omogućio je brzine konekcije i preko 200Mbps čemu bežična veza ne može da parira. Sa druge strane, u kući i manjem poslovnom okruženju (SOHO - Small Office / Home Office) Wi-Fi veza dostiže brzinu gigabitne LAN mreže što umanjuje broj kablova u prostorijama.

Osim prijema signala bežičnog Internet operatora, povezivanje više lokacija između kojih postoji optička vidljivost je opcija koja će proširiti lokalnu mrežu što je primenljivo u spajanju delova firme ili daljinskom video nadzoru. Razdaljina na kojoj je moguće uspostavljanje bežične veze može biti i nekoliko desetina kilometara.

Specijalizovane firme koje izrađuju linkove za potrebe raznih organizacija (kompanija, zdravstvenih ambulanti na perifernim lokacijama, sistem saobraćajne signalizacije...) kao i provajderi bežičnog Interneta imaju razrađene mogućnosti korišćenja proverene opreme. Pojedinci koji razmatraju opciju povezivanja u sopstvenoj režiji, moraju obratiti pažnju na više karakteristika opreme koja se razvija sličnom dinamikom poput SOHO Wi-Fi rutera. Razvoj se ogleda u smanjivanju dimenzija uređaja i povećanju brzine konekcije. Sama činjenica da su uređaji izloženi spoljnim uslovima (montaža na krovu ili terasi) svojevremeno je dovela do primene kockastih zaštitnih kućišta u kojima su se uglavnom nalazili ruterbordovi (mali računari) sa miniPCI wireless karticama. Iz kućišta su izlazila dva kabla, jedan do antene a drugi za napajanje (PoE - napajanje preko ethernet kabla) i dovođenje konekcije u prostoriju. Antenski RF kablovi su komplikovali celu priču jer je za što bolji prenos signala (manji gubitak) od antene do kartice neophodan što veći kvalitet i što manja dužina. Koncept spajanja antene i uređaja u jedno kućište je pojednostavio montažu i eliminisao RF kabl.

U dobošasto kućište Mikrotikovih SXT HG5 uređaja dimenzija 140x140x56mm, težine 265g, staje antena jačine 17dBi i ploča sa Atheros-ovim AR9344 SoC čipom. Iz uređaja ide jedan LAN kabl kroz koji se konekcija uvodi u prostoriju i napaja uređaj adapterom. Ta konekcija se unutar prostorije može dovesti direktno na računar ili podeliti SOHO ruterom. Za konekcije i linkove na većim razdaljinama predviđene su veće antene (23dBi, 27dBi...) u kojima su uređaji integrisani u fidu (vrhu) antene. Kategorija u koju se smeštaju ova kompaktna rešenja naziva se i CPE (Customer-Premises Equipment) a primetno je da su kao isplatljivija, stavili u drugi plan konfiguracije sa odvojenim panel i jagi antenama.

Frekvencije na kojima komuniciraju uređaji za spoljno bežično povezivanje su 900MHz, 3.5GHz, 6GHz, 10GHz dok se najčešće koriste 2.4GHz i 5GHz za koje ne trebaju posebne dozvole (ne računajući obaveze Internet provajdera prema regulatornim telima). Poželjno je izbegavati frekvencije na 2.4GHz (2412 - 2472MHz) jer ovaj opseg koriste SOHO ruteri i ogroman broj Wi-Fi uređaja kao i zbog načina na koji se kanali preklapaju. Upareni uređaji sa precizno usmerenim antenama ostvariće funkcionalnu vezu i na 2.4GHz ali je svakako poželjnije koristiti opseg na 5GHz gde je manji saobraćaj i na kome se kanali ne preklapaju.

Na tim "slobodnim" frekvencijama do nedavno se komunikacija obavljala 802.11b/g (na 2.4GHz) i 802.11a (na 5GHz) standardima što je ograničavalo brzinu komunikacije. Tako je podrška za 802.11n i 802.11ac standarde druga velika novina i značajan napredak u "spoljnoj" (outdoor) bežičnoj komunikaciji. U cilju povećanja brzine komunikacije (802.11n do 300Mb/s i 802.11ac) primenjuju se rešenja poput 256-QAM kvadraturne amplitudne modulacije, širine kanala od 80MHz, MIMO tehnologije i dual polarizovanih antena. Primena ovih tehnologija ne utiče značajno na dimenzije uređaja.

Za razliku od Wi-Fi opreme za SOHO umrežavanje, komponente za spoljne uslove nisu dostupni u svakoj prodavnici IT opreme. Distributeri uvoze Ubiquiti, MikroTik i TP-Link uređaje od kojih prva dva brenda imaju CPE modele u grid-antenskim i panel oblicima. TP-Link proizvodi grid, panel, sektor i omni antene dok CPE kombinacije nudi samo u panel obliku. U kreiranju linkova u sopstvenoj režiji moguće je koristiti uređaje različitih proizvođača koji podržavaju isti standard ali će najmanju neizvesnost i maksimalnu kompatibilnost obezbediti dva ili više identičnih modela.