Ubrzavanje Wi-Fi kućne mreže

Brzina lokalne računarske mreže kojom su povezani računari, u kućnom i poslovnom okruženju, je jako važna karakteristika koja može uticati na produktivnost ili raspoloženje (ukoliko je zabava u pitanju). Kao što smo svojevremeno osetili razliku između 100 megabitne i gigabitne žičane veze, tako ćemo sada poželeti bržu bežičnu mrežu. Osim nabavke novog rutera i klijent adaptera, bežičnu mrežu možemo ubrzati sa nekoliko jednostavnih intervencija.

Ustaljeno je shvatanje da bežičnu konekciju posmatramo samo kroz brzinu Interneta (isključivo kroz speedtest.net) ne razmišljajući o protoku unutar lokalne mreže. Logično je da ćemo u poslovnom okruženju računare povezati žičano uz bušenje rupa kroz zidove i skrivanje kablova kroz kanalice. Takvi građevinski radovi nisu uvek prikladni za sveže uređen kućni prostor pa je bežično povezivanje više nego praktično. Poželećemo da između računara (dektop, laptop, tablet, pametni televizor, pametni telefon, set-top boks...) unutar takve mreže prenosimo sve veće fajlove (filmove, video zapise, slike velike rezolucije...) u čemu nas spora bežična konekcija može ometati.

Čak ukoliko brzinu bežične mreže posmatramo isključivo kroz brzinu Internet konekcije, besomučnim testiranjem speedtest.net servisom, možemo se susresti sa nekoliko nedoumica. Punu brzinu Internet paketa većeg od 50Mb/s korisnik će na računaru koji je žičano povezan na ruter koristiti u punom kapacitetu (ne računajući probleme sa sporim i virusima inficiranim PC-jima). Može se desiti da te brzine neće biti dostupne na bežično povezanim računarima i uređajima. Veće brzine nisu dostupne ukoliko je bežični ruter starije proizvodnje koji podržava samo 802.11b/g standard ili 802.11n ali u "lite" izdanju. Odluku o ubrzanju mreže 802.11n ruterom koji radi na 2.4GHz sa opcijama koji prethodni nema (više antena, brzine 300Mb/s, 450Mb/s ili 600Mb/s...) treba vrlo pažljivo razmotriti jer učinak zavisi od brojnih faktora. Na ovom blogu se mogu naći iskustva sa nekim bržim 802.11n rešenjima pod oznakama 2T2R MIMO i 300Mb/s. Najefikasniji (ali ne i jeftin) način za ubrzanje kućne bežične mreže je zamena rutera novim koji podržava dual bend AC standard i kupovina odgovarajućih klijent-kartica za računare. 802.11ac je relativno nov standard (u upotrebi više od tri godine) koji je smišljen kako bi se rasteretila komunikacija u 2.4GHz opsegu uključivanjem frekvencija na 5GHz. Primenjene su i neke tehnike koje poboljšavaju komunikaciju a koje su prethodno proizvoljno korišćene. Dobra karakteristika je što AC ruteri rade i sa 2.4GHz klijentima pa se adapteri na svim računarima mogu menjati postepeno.

Moguće je ubrzati i postojeću bežičnu mrežu bez ikakvih ulaganja sa podešavanjem rutera i klijenta pri čemu ne treba očekivati spektakularne rezultate.

Promena kanala na kome se obavlja Wi-Fi komunicija je jedno od najjednostavnijih opcija koje može uticati na kvalitet veze. Potrebno je skenirati etar sa nekom od aplikacija (Wifi Analyzer za Android ili WirelessNetView za PC) i odabrati kanal koji je najmanje opterećen. U meniju rutera opcija odabira kanala se obično nalazi u "Wireless" podmeniju. Pri odabiru 12-og i 13-og kanala može se desiti da računar ne vidi mrežu što je posledica inicijalnog podešavanja regiona na bežičnom adapteru. U tom slučaju potrebno je u Device Manager-u u listi Network adapters otvoriti podešavanja za wireless adapter, pa u meniju Advanced i odabrati vrednost #5 (1-14) u opciji Country Region.

Položaj bežičnog rutera u kući utiče na širenje signala i treba razmotriti premeštanje ukoliko se nalazi pored debelih zidova. U pronalaženju idealnog mesta (opcija je i postavljanje na zid ukoliko ruter ima proreze za montažu na poleđini) pomoćiće već pomenuti Wifi Analyzer za Android telefon sa kojim se može utvrditi jačina signala u ostalim prostorijama. Izmeštanje može biti uslovljeno dužinom kabla koji dovodi Internet konekciju do rutera pa se neki lako mogu produžiti (telefonski za ADSL) a za druge (UTP ili koaksijalne od kablovske) je potreban dodatni alat. Poželjno je da 802.11n ruter radi samo u tom modu, a ne u mešovitom, pa ukoliko u meniju postoji opcija "11 n only" treba je aktivirati. Nakon odabira ove opcije stariji uređaji koji koriste 802.11b/g standard neće moći da se konektuju na ruter. Ukoliko se koristi isključivo 802.11n komunikacija, treba isprobati i širinu kanala od 40MHz. U nekim ruterima nije moguće izabrati ni "samo N" komunikaciju pa takvi dozvoljavaju odabir 20MHz i/ili automatskog 20/40MHz moda.

Opcija podešavanja širine kanala

Širina kanala od 40MHz je podložnija uticaju drugih Wi-Fi mreža pa će opet poslužiti neka od spomenutih aplikacija za skeniranje opsega i odabir odgovarajućeg kanala.

Prilikom eksperimentisanja sa nekim od opisanih opcija najsigurniji metod je odaberi-testiraj (na primer sa speedtest-om) kako bi se u praksi primetila promena. Nekoliko desetina minuta koliko je potrebno za isprobavanje ovih opcija mogu rezultirati opipljivim rezultatima.