Wi-Fi ruteri najnovije generacije sa najaktuelnijim karakteristikama mogu dostići cenu i od nekoliko desetina hiljada dinara. Najjeftinijiji modeli ne moraju nužno biti najsporiji i sa zastarelim karakteristikama. Jedan od dobrodržećih aktuelnih modela je i TP-Link TL-WR841N(D).
U malom poslovnom i kućnom IT okruženju (SOHO - small office/home office) bežični ruter ima centralnu ulogu preko koga se odvija sva komunikacija sa Internetom ili između klijenata (računara, laptopova, tableta, telefona sa Wi-Fi konekcijom...). U potrazi za što bržim ruterom, koji neće usporavati komunikaciju, na raspolaganju su modeli sa podrškom za nove, brže standarde 802.11ac ili 802.11ad. Modeli rutera koji podržavaju najnovije Wi-Fi tehnologije sa maksimalnom brzinom bežičnog prenosa koštaju oko 50.000 dinara. Najjeftiniji AC model na našem tržištu košta 6.500 dinara što je relativno pristojna cena s obzirom da će omogućiti delić najnovijih trendova u brzini komunikacije. Kažem "delić" iz razloga što omogućava TEORETSKU brzinu od 450Mb/s na frekvencijama u opsegu 5GHz i 300Mb/s na frekvencijama u 2.4GHz-nom opsegu. Mudri proizvođači su takav uređaj strpali u AC750 klasu čiji je broj dobijen prostim sabiranjem teoretskih maksimalnih brzina na oba frekventna spektra. Potraga za najjeftinijim ruterom koji će zadovoljiti prosečne kriterijume u najeksploatisanijem opsegu na 2.4GHz (na kome komuniciraju svi uređaji sa Wi-Fi interfejsom) nije nimalo laka. Jedno od tumačenja "prosečnih" kriterijuma za današnje uobičajne trendove je uređaj koji podržava 802.11n bežični standard sa dva prostorna toka i širinom kanala od 40MHz. Podrazumeva se da ruter osim brzine treba da poseduje i naprednu kontrolu protoka. Iz konkurencije ispadaju modeli sa "Lite N" bežičnim čipovima teoretske brzine do 150Mb/s koji se još uvek nalaze na tržištu.
Deceniju star model TL-WR841N(D) spada u najjeftiniju cenovnu klasu i još uvek je deo aktuelne ponude TP-Link-a. Od nastanka je više puta nadograđivan pa je trenutno aktuelna 12-a hardverska verzija. Krupan nedostatak mu je, za današnje uslove, nepostojanje gigabitnih LAN konektora i USB porta za deljenje sadržaja, dok je kontrola protoka neočekivano dobra za ovaj cenovni rang.
Korisničko okruženje rutera, za današnje trendove, izgleda zastarelo ali nudi opcije koje se ne nalaze u većini SOHO modela. Osim uobičajnih opcija podržano je preusmeravanja portova u NAT-ovanoj mreži, roditeljska kontrola, određivanje brzine protoka klijenata i Dynamic DNS podrška za servise koji dodeljenu dinamičku IP adresu pretvaraju u smislenu.
Opcija koja prati aktuelne trendove je kontrola rutera aplikacijom za mobilne uređaje (Android i iOS) TP-Link Tether koja je dostupna na Google Play-u i App Store-u.
Rezultati sa testa dobijeni su tako što je merena brzina prenosa većih fajlova u lokalnoj mreži sa jednog računara na drugi. Jedan računar (na kome je podeljen direktorijum sa fajlovima) je žičano povezan na ruter a drugi bežično. Za bežičnu konekciju drugog računara je korišćen USB adapter sa RTL8192EU čipom koji ima 2T2R MIMO (dva toka) mogućnosti. Na TL-WR841N je odabrana širina kanala od 40MHz. Na udaljenost od dva metra sa preprekom prosečnog stambenog zida brzina je varirala od 80Mb/s do 100Mb/s što je i maksimalna brzina za ugrađeni LAN interfejs na ruteru. Razlika u odnosu na široko rasprostranjene "Lite N" rutere je očigledna s obzirom da je u istim uslovima sa D-Link GO-RT-N150 modelom najveća postignuta brzina iznosila 51Mb/s. Razdaljina od dva metra sa jednim zidom je svakako realniji scenario upotrebe od razdaljine od šest metara sa dva zida gde maksimalna brzina prenosa nije prelazila 20Mb/s.
Ukoliko zanemarimo nepostojanje gigabitnih LAN i USB interfejsa, TP-Link TL-WR841N(D) još neko vreme može uspešno obavljati posao bežičnog delitelja Internet konekcije.
Nema komentara:
Objavi komentar