USB na Wi-Fi ruterima

Osnovna funkcija Wi-Fi rutera u kućnoj IT mreži je uspostavljanje veze sa serverima provajdera i podela Internet konekcije na lokalne uređaje (računare, telefone, set-top boksove...). Wi-Fi ruter je objedinio nekoliko uređaja (modem, bežičnu pristupnu tačku - access point i LAN svič) u jedan koji radi bez prestanka i koji se vremenom uklopa u enterijer. Zašto diskretan uređaj, koji ničim ne privlači pažnju, ne bi obavljao još neku funkciju?

USB port je na ruterima prvenstveno korišćen za adaptere sa SIM karticom koji su omogućavali 3G konekciju. Tako je Internet konekcija provajdera mobilne telefonije mogla da se podeli na više uređaja u mreži. Na stranu činjenica da je takav Internet bio preskup i ograničen količinom transfera (što se vremenom promenilo), sama opcija je korisna naročito kao rezervena konekcija. USB konektor je doneo dodatne mogućnosti poput deljenja štampača (printer sharing) i deljenja fajlova (file sharing).
Podeljeni štampač u mreži je duže vreme uobičajna praksa a deljenje preko rutera štedi rad jednog računara na koji je povezan.
Umreženi hard disk - NAS storage (Network-attached) je jako korisna komponenta koja štedi rad jednog računara. Ukoliko praktikujemo da u kućnoj ili poslovnom okruženju kroz mrežu koristimo fajlove sa drugog računara (na kome su podeljeni folderi), NAS je rešenje koje nam se može učiniti racionalnije. NAS je uređaj u kome se nalazi jedan ili više hard diskova kojima se pristupa lokalnom mrežom i to uglavnom preko ikonice u radnoj grupi (workgroup) kao i bilo kom drugom računaru. U kućnoj mreži na NAS-u sa jednim hard diskom možemo držati sadržaj (filmove, slike, video fajlove, muziku...) kome ćemo pristupati sa više uređaja (PC ili laptop računarom, telefonom, tabletom i set-top boksom).
Kućni ruteri novije generacije koji imaju USB konektor, osim deljenja štampača mogu obavljati i funkciju NAS-a. Na USB konektor se povezuje fleš memorija nakon čega u ruteru treba aktivirati opciju, uneti ime radne grupe (workgroup) i dati deljenoj memoriji naziv. Podrazumeva se da smo u podešavanjima mreže računara uneli isti naziv radne grupe t.j. "pridružili" računare istoj mrežnoj grupi. Nakon toga sadržaj fleške je dostupan kroz radnu grupu preko ikonice koja nosi naziv ili po ruteru ili po određenom imenu.

Podešavanje ovlašćenja pristupa deljenom uređaju

U zavisnosti od menija rutera moguće je podesiti još neke opcije poput ovlašćenje upisa na USB fleš memoriju ili pokretanje FTP servera umesto podele preko radne grupe. FTP server može biti korisna opcija ukoliko sadržaju želimo da pristupimo "sa strane" odnosno van kuće, pri čemu je potrebno preusmeriti portove na ruteru i obezbediti statičnu javnu adresu (o čemu ću možda pisati u nekom drugom tekstu). Naravno da nas ništa ne sprečava da umesto fleš memorije na USB konektor priključimo eksterni hard disk pri čemu moramo obezbediti i eksterno napajanje kako ne bi preopteretili ono na ruteru.

Ruter sa USB 3.0 i podešavanje deljenja hard diska od 500GB

Moguće je naići i na neka ograničenja ali od uređaja sa maksimalno osam particija FAT/FAT32/NTFS formata veličina do 2TB ne bi trebalo očekivati probleme.
Posebna priča je brzina prenosa fajlova unutar bežične mreže. Na novijim Wi-Fi ruterima se ugrađuje i novija, brža verzija USB 3.0 interfejsa kao i gigabitni LAN konektori za žičanu vezu sa računarima. Brzina prenosa sve većih fajlova unutar lokalne mreže je jedan od razloga stalnog razvoja bežičnih mreža pa u odabiru rutera treba odabrati model sa podrškom za najnovije 802.11ac i 802.11ad Wi-Fi standarde.
Da USB port povećava cenu rutera pokazuje i razlika između dva najjeftinija 802.11n N300 modela. TP-Link TL-WR841ND i TL-WR842N se razliku samo po mogućnosti zamene antena kod prvog i u postojanju USB porta kod drugog, što mu povećava cenu za 2000 dinara. U svakom slučaju, opciju podele fajlova sa USB memorije ili hard diska preko rutera treba isprobati, a ukoliko nađe primenu u kući (ili malom poslovnom okruženju) i koristiti.