Tablični računari su imali interesantan razvojni put još otkada je početkom veka Microsoft predstavio koncept, Nokia 2007-e imala pokušaje sa modelom N800, pa do Apple-a koji je kao i kod svih uređaja sa kojima je pogodio pravi trenutak plasiranja, 2010-e "izmislio" iPad. Na stranu potrebu za "Ave moi" samoobožavanjem (kao što su "izmislili" i miša, laptop i pametni telefon), Apple je pokrenuo lavinu u IT industriji pa su uskoro skoro svi renomirani proizvođači počeli da proizvode tablične računare - tablete.
Kao što stara kineska poslovica kaže "Kol'ko para, tol'ko muz'ka" (koju pripadnici ovog naroda koriste prilikom reklamacija proizvoda kupljenih u njihovim prodavnicama), na tabletima se najjasnije vidi kako proizvođači mogu da unište koncept. Štedljivi korisnici (koji, na primer, ne žale da plate račun za mobilni telefon od nekoliko hiljada dinara a kojima je par stotina dinara za vodu mnogo) su jedva dočekali jeftine modele tableta "renomiranih" proizvođača. Najveća ušteda u proizvodnji tableta ostvaruje se u kvalitetu ugrađenog ekrana, koji onda ima manju vidljivost u svetlijem okruženju ili loš odziv na dodir. Takvi tableti se ne mogu nositi ni sa već prosečnim telefonima dijagonala 5” pa korisnici odbacuju koncept sa zaključcima poput "nije to-to" ili "nešto tu ne valja". Naravno da je doživljaj potpuno drugačiji sa Apple-ovim (koga u tom pristupu treba pohvaliti) ili Samsungovim tabletima. Upotreba tableta višeg cenovnog ranga pruža funkcionalnost pametnog telefona sa većim ekranom (bežično povezivanje, on-line aktivnosti i igranje) i nešto manjom mobilnošću (nemogućnost džepne prenosivosti). Primena dodatnih opcija poput slota za SIM karticu, brži Wi-Fi i Bluetooth, povezivost sa televizorima ili GPS navigacija dodatno povećavaju upotrebnu vrednost. Od ekrana dijagonale 7” prešlo se na 8” i 10” što je ove uređaje učinilo pogodnijim za kućnu upotrebu.
Dilemu "laptop, netbuk ili tablet" pokušavaju da reše proizvođači hibridnim modelima. U upotrebi su dva koncepta - jedan koji tablet postavlja u kućište sa tastaturom i drugi koji laptop preklapanjem ekrana za 360˚ pretvara u tablet. Scenario u kome se koristi ovaj drugi koncept se čini prihvatljivim u svakodnevnici, na relaciji kuća - posao (kuća, pos'o, pos'o, kuća...) korišćenjem kako u zabavne tako i u "ozbiljne" svrhe. Da bi takav uređaj imao veću upotrebnu vrednost, potrebno je da osim vrhunskih karakteristika ima i funkcionalan operativni sistem. Samsun smatra da je Google-ov Chrome OS sa podrškom za Android programe pravi izbor. O korišćenju Google Drive i Google Docs servisa ne treba polemisati a naročito o ponudi programa na Google Play-u.
U Samsungovoj ponudi hrombukova model Chromebook Plus je konvertibilni laptop koji se preklapanjem ekrana pretvara u tablični računar. Chromebook Plus XE513C24-K01US ima šestojezgarni OP1 procesor brzine 2Ghz sa 1MB L2 keša. LCD Ekran osetljiv na dodir dijagonale 12.3" prikazuje sliku rezolucije 2400x1600 piksela pa je gustina prikaza 234ppi. Za preciznije upravljanje sadržajem na ekranu predviđena je prateća olovćica. Uz radnu memoriju veličine 4GB (LPDDR3 tipa) tu je 32GB (eMMC tipa) za skladištenje fajlova. Ugrađena je HD 720P web kamera, dva zvučnika (2 x 1.5W), dva mikrofona, dva USB-C konektora i čitač MicroSD kartica. Marvell-ov 88W8997 čip sa 2x2 antenama omogućava 802.11a/b/g/n ali i brzu ac Wi-Fi povezivost uz Bluetooth verzije 4.0.
Tastatura ima 74 tastera, dvoćelijska litijum-jonska baterija ima kapacitet 5140mAh a dimenzije su 280x221x14mm i težina 1079.5 grama. Cena Samsungovog Chromebook Plus u pretprodaji iznosi 449.99 američkih dolara.
